Brisel/Bruxelles, 01.07.2008. - Nedavno osnovano Vijeæe za saradnju u jugoistoènoj Evropi (Regional Co-operation Council-RCC) koje je preuzelo sve dosadašnje aktivnosti Pakta stabilnosti i dodatno proširilo spektar djelovanja meðunarodne zajednice u ovom regionu, u Briselu se sada smatra najvažnijim partnerom EU za pitanja razvitka jugoistoène Evrope.

Budžetkim planom do kraja 2009. godine Evropska komisija planira da preko razlièitih instrumenata predpristupne pomoæi, samo u zemlje zapadnog Balkana i Tursku, bespovratno uloži oko 3.9 milijardi eura, a do 2011. godine èak 7,57 milijardi. U središtu pažnje Evropske komisije æe biti jaèanje sigurnosti, razvoj regionalne saradnje, izgradnja saobraæajne infrastrukture, reforma pravosuða, nastavak privrednih reformi ukljuèujuæi i jaèanje tržišne privrede, pa sve do razvoja nevladinog sektora, aktivnije uloge mladih i nauèno-istraživaèkog rada.

Sa sadašnjim ustavom BiH ne može da postane èlanica Evropske unije jer sadašnji ustav krši èitav niz evropskh konvencija i odredbi, ali ne bih želio da ulazim u spekulacije kada i kako postojeæi ustav mora da se promijeni. Radi se o pitanjima koja su u potpunoj nadležnosti i odgovornosti domaæih politièkih lidera", izjavio je Lajèak.

Brisel/Bruxelles, 27.06.2008. - Za EU postoji samo jedna adresa i jedan partner, a to je država Bosna i Hercegovina, izjavio je visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajèak nakon odvojenih satstanaka sa stalnim ambasadorima zemaja èlanica Evropske unije u Briselu i  kasnije sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom.

Brisel/Bruxelles, 27.06.2008. - Rješavanje pitanje državne imovine i nepokretne vojne imovine, pravno utvrðivanje statusa Distrikta Brèko, uspstava fiskalnog vijeæa i usvajanje strategije za rješavaje sluèajeva ratnih zloèina, nemaju precizne rokove. Ali sve dok ne budu riješeni, ured OHR neæe moæi biti zatvoren, izjavio je visoki predstavnik za BiH, Mirloslav Lajèak nakon susreta sa stalnim ambasadorima zemalja èlanica EU u Briselu i evropskim komesarom za poširenje Olijem Renom.

„Za nas je bitno da se taj proces završi kvalitetno i u potpunosti - vještaèki ga neæemo ni ubrzavati niti usporavati. I jedna i druga solucija bi bila konraproduktivna, jer bi se onda više razmišljalo o rokovima, a ne o suštini", izjavio je Lajèak i izrazio uvjerenje da je sve preostale uslove za zatvaranje ureda OHR moguæe završiti za nekoliko mjeseci ako se tako bude iskreno željelo. 

Na pitanje Radija Deutsche Welle s èime se konkretno Ruska Federacija nije složila na ovonedjeljenom sarajevskom sastanku Upravnog odbora meðunarodnog vijeæa za implementaciju mirvog sporazuma (PIC), Lajèak je odgovorio da „Rusija i dalje podržava strategiju koju je PIC odobrio u februaru kada je tranzicija OHR-a zasnovana na dva uslova i pet ciljeva,ali je željela garaciju PIC-a da æemo u novembru ove godine precizirati vrijeme zatvaranja OHR-a. To je za veæinu zemalja koje garantuju sprovoðenje Dejtonskog sporazuma neprihvatljivo, jer je takav pristup Rusije u suprotnosti sa strateškim stavom o prethodnom ispunjavanju potrebnih uslova za zatvaranje OHR-a. „Svako fiksiranje datuma bi nas u ovoj fazi skrenulo sa pravog puta", izjavio je visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajèak. ZS

Brisel/Bruxelles, 26.06.2008. - Ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Tarik Sadoviæ obavijestio je zamjenika generalnog sekretara NATO-a ambasadora Klaudija Bizonjera/Bisogniero o napretku Bosne i Hercegovine u procesu prilagoðavanja standardima Sjevernoatlantskog saveza.

Brisel/Bruxelles, 24.06.2008.-Vanjskopolitièki odbor Evropskog parlamenta usvojio je izvještaj o proširenju u kojem se podržava širenje na kandidatske zemlje i one kojima je obeæana evropska perspektiva, ali se istièe da u razmatranju buduæih aplikacija za èlanstvo EU mora uzeti u obzir i "svoje apsorpcijske kapacitete".

Vanjskopolitièki odbor istièe da EU mora poštovati svoja obeæanja data zemljama jugoistoène Evrope. U izviještaju zastupnika Evropske narodne stranke (EPP), njemaèki demokršæanin Elmara Broka, izražava se "èvrsta privrženost svim zemljama kandidatima i onima kojima je data jasna perspektiva èlanstva".

Evropska unija je na samitu u Solunu 2003. godine obeæala perspektivu èlanstva svim zemljama jugoistoène Evrope. Pregovori o èlanstvu otvoreni su sa Hrvatskom i Turskom, a treæa kandidatska zemlja Makedonija, èeka na datum poèetka pregovora. Ostale zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije imaju status potencijalnih kandidata i perspektivu èlanstva. Izvan tog kruga postoji još nekoliko zemalja poput Ukrajine i Moldavije, koje izražavaju želju da postanu èlanicama, a trenutno su obuhvaæene Evropskom susjedskom politikom (ENP), ali unutar EU još uvijek nema saglasnosti oko toga da li i ovim zemljama treba dati perspektivu èlanstva, rekao je Brok.