Predstavnici Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Srbije, Albanije, Bugarske, Moldavije i Rumunije, kao i specijalni predstavnik UN na Kosovu, potpisali su u Bukureštu Sporazum o proširenju Centralnoevropske zone slobodne trgovine (CEFTA), kojim je stvorena Nova zona slobodne trgovine izmeðu centralno-evropskih zemalja. Bosna i Hercegovina i Srbija su takoðe potpisale Sporazum nakon što je Srbija odustala od tzv. duhanskih olakšica, a ostale zemlje uèesnice prihvatile kompromisno rješenje službenog Sarajeva o zaštiti poljoprivredne proizvodnje. Potpisivanju Sporazuma su prisustvovali i evropski povjerenik za pitanja proširenja, Oli Ren (Olli Rehn), i koordinator Pakta za stabilnost jugoistoène Evrope, Erhard Busek.

„Sljedeæa nova èlanica EU biæe vjerovatno Hrvatska, ukoliko do kraja ove decenije  bude u stanju da preuzme odgovornosti èlanstva u Uniji, odnosno ako uspije u reformama koje sada sprovodi. Dakle, 2008. godina prethodi tom kraju decenije i EU æe dovesti svoju kuæu u red prije nego što sljedeæa zemlja-kandidat postane punopravna èlanica", u izjavi za BBC rekao je evropski povjerenik za pitanja proširenja Oli Ren (Olli Rehn). On je naglasio da je prije prvog narednog proširenja poslije prijema Rumunije i Bugarske neophodno da EU „zavede red u vlastitom dvorištu" , što je kako je rekao, „pitanje vremena i dobre volje svih sadašnjih èlanica Unije".

Pametno proširenja ili raspad

Poljska diplomatija ne prihvata da se zemljama koje kucaju na vrata Evropske unije, pa ni Turskoj, ponudi bilo kakvo specijalno partnerstvo umjesto punopravnog èlanstva, a istodobno se zalaže da proširenje bude brže nego što su sada za to raspoložene stare èlanice. „Nikada nismo razmatrali koncepciju posebnog partnerstva EU sa Turskom i nikakva druga varijanta osim punopravnog èlanstva ne dolazi u obzir" - izjavio je poljski zamjenik ministra vanjskih poslova Jan Trušèinjski za domaæi dnevni list Žeèpospolita.

Nakon godinu dana i dvije sedmice, tehnièki dio pregovora izmeðu Evropske unije i Bosne i Hercegovine o pridruživanju, završen je 14. decembra (2006. godine) zatvaranjem prvog (i lakšeg) dijela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Dalje se ka Briselu, ipak, ne može bez ispunjenja politièkih uslova koje je Evropska komisija pred bh. vlasti postavila poèetkom 2005. godine.

Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija u èetvrtak (14.12.2006.) u Briselu (Bruxelles) i zvanièno postale èlanice NATO-programa Partnerstvo za mir (PfP)

Tri balkanske zemlje potpisale su sporazum koji je nezaobilazna prethodnica punopravnom èlanstvu u Sjeveroatlanskom vojnom savezu. Do tada, sve tri zemlje æe moæi da uèestvuju u NATO-vim vježbama iako nisu njegove punopravne èlanice. Ovim sporazumom, meðutim, NATO ni jednom od partnera ne garantira i pravo na odbranu. Generalni sekretar NATO-a Jap de hop Shefer je tim povodom rekao da je "BiH konaèno krenula putem evroatlanskih integracija".