Brisel/Bruxelles, 22.07.2007. - Zvaniènici Evropske unije su oèigledno zateèeni odvažnošæu i spremnošæu nove vlade Srbije da ispuni svoja predizborna obeæanja.
"Najkasnije do jeseni" oèekivali su generala Ratka Mladiæa, ali prije nego što su i krenuli na kolektivni godišnji odmor koji tradicionalno poèinje 1. avgusta, srbijanske vlasti su im, neoèekivano, ulovile mnogo veæu ribu. Ako je suditi po prvim reakcijama ministara vanjskih poslova evropske 27-morice, zbunjenost je veæa od razboritosti, pa je stara dobra metoda ostavljanja svakog vruæeg pitanja da ‘prenoæi' potegnuta i ovoga puta kao najmudrije rješenje.
Svi su u sjedištu Evropske unije saglasni da novoj proevopskoj vladi Srbije, koja je veæ u drugoj nedjlji postojanja pokazala da je mnogo jaèa i odluènija nego što su predviðali i najveæi optimisti, treba sada snažnije nego ikada zapuhati u jedra, ali do razlika u stavovima, kao i obièno kada je o EU rijeè, dolazi kada treba uskladiti zajednièku politiku.
Predstavnici Evropske komisije koji redovnije kontaktiraju sa vladama zemalja zapadnog Balkana, a od poèetka ove godine najviše upravo sa Srbijom, zagovarju odluèniju politiku poticanja i nagrade za svaku ozbiljniju pozitivnu promjenu, dok diplomatski predstavnici nacionalnih vlada unutar Unije, po tradiciji više vole udovoljiti svako svojim državnim interesima. Za evropskog komesara za proširenje Olija Rena, Karadžiæ bi sasvim sigurno bio više nego dovoljan razlog za odmrzavanje Privemenog sporazuma o trgovini koji je potpisan krajem aprila. Ministri vanjskih poslova EU, meðutim, polaze od stava da je nova vlada u Srbiji sada pokazala da je sposobna napraviti i posljednji pravi potez kada je rijeè o saradnji s haškim tibunalom, i nakon skoro 13 godina ponovo udružiti Karadžiæa i Mladiæa, ali za razliku od 90-tih godina kada su palili i žarili širom Bosne i Hercegovine, ovoga puta u poznatom holandskom morskom ljetovalištu Sheveningen.
Pravo prve rijeèi, po svemu sudeæi, u narednih nekoliko dana imat æe glavni haški tužilac Serž Bramec/Serge Brammertz pred kojim je uobièajeni zadatak da utvrdi pravnu težinu i politièku vrijednost (ne)oèekivanog Karadžiæeva dospijeæa iza rešetaka. Do tada, EU æe prema Srbiji ostati na lijepim rijeèima.
Osim tužioca Bramerca, važnu ulogu æe u narednim danima do avgusta imati i holandska vlada koja se od poèeka pregovora s Beogadom o pridruživaju EU, zalagala za hapšenje i izruèenje generala Ratka Mladiæa kao glavnog vojnog aktera genocida i straviènih julskih pokolja u Srebrenici 1995. godine, nakon kojih ni holandske vlasti više ne spavaju mirno, jer i njihovi vojnici nose hipoteku sauèesnika zbog toga što su mogli, a nisu preduzeli sve što su trebali kako se srebrenièki genocid ne bi dogodio.
Holandska vlada je zato u utorak "snažno pozdravila hapšenje Karadžiæa", ali je najavila da oèekuje i "nove korake".
Druga zemlja koja drži stranu Holandiji je susjedna Kraljevina Belgija, koja zbog vlastitih ustavno-politièkih problema i krize vlade, nije spremna na prebrze i euforiène odluke prema ‘treæim državama'. Osim toga, i glavni haški tužilac, gospodin Bramerc, je Belgijanac!
Užurbane diplomatske aktivnosti u sjedištu EU su, meðutim, veæ u punom jeku. U Evropskoj komisiji oèekuju da bi Bramerc mogao kazati svoje veæ do kraja ove sedmice, a po prvim nezvaniènim saznanjima, on je skloniji da se pozitivnim izvještajem o hapšenju Karadžiæa Srbija ohrabri na nastavak puta prema generalu Mladiæu i "potpunoj saradnji s haškim tribunalom", nego negativnim stavom eventualno zakoèiti njene ambicije prema Evropskoj uniji.
Odmrzavanje Privremenog trgovinskog sporazuma izmeðu EU i Srbije koji je potpisan 29. aprila u Luksemburgu/Luxembourg, znaèilo bi podstrek za nova hapšenja, smatraju pristalice politike podsticaja. Oni takoðe vjeruju da ignorisanje èinjenice da su ‘lovci na lisicu ulovili vuka', u taboru proevropskih snaga Srbije ne bi bilo prihvaæeno s odobravanjem i moglo bi oslabiti tempo evropeizacije ove zemlje, koju hrabro zagovaraju sbijanski presjednik Tadiæ i njegovi s mukom prikupljeni koalicioni partneri.
Zagovorici politike podsticaja takoðe smatraju da bi napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji ubzavao i ostale zemlje zapadnog Balkana, isto onoliko koliko bi regres u Srbiji mogao bio i kolektivni zastoj. Ostaje da se vidi šta æe reæi glavni tužilac u Hagu/Den Haag. Zekerijah Smajiæ