RDW
Usvajanjem Schumanove deklaracije od 9. maja 1950. godine o stvaranju Zajednice za ugalj i èelik, udareni su temelji današnje Evropske unije. U znak sjeæanja na ovaj veliki dogaðaj kojim su novi sukobi izmeðu Njemaèke i Francuske postali ne samo nezamislivi veæ i stvarno nemoguæi, a meðusobna solidarnost i jedinstvo zapadnoevropskih naroda unaprijeðeni gotovo do ideala, ovaj datum se obilježava kao Dan evrope.
Prije raspada bivše SFRJ za ovaj veliki praznik se na ovim prostorima gotovo nije ni znalo. Tokom nekoliko posljednjih godina, u svih šest novostvorenih država koje su nastale raspadom Jugoslavije, Dan evrope postaje veoma znaèajan datum neovisno od toga u koju je eurointegracijsku fazu koja od zemalja zagazila.
Buduæi da se kalendarski podudara s Danom pobjede nad fašizmom, po broju manifestacija, rejtingu zvanica i disperziji aktivnosti – Dan evrope u ovim državama iz godine u godinu preuzima primat, a u etnièki duboko podijeljenoj Bosni i Hercegovini trenutno je jedini meðu historijskim datumima oko kojeg postoji saglasnost svih konstitutivnih naroda i politièkih stranaka. Na temelju toga bih, s naglašenim cinizmom, mogao ponoviti vlastitu ocjenu od taèno prije deset godina kada sam u prvoj knjizi o Evropskoj uniji, veæ u uvodnom tekstu konstatirao da se nekada geografski najljepša evropska država nije smjela raspasti pored ostalog i zato što æe se svi njeni razdroljeni i ojaðeni dijelovi, jednoga dana ponovo sabrati, ali u Briselu. Veæ danas, takva se euforija sasvim razgovjetno uoèava u svim politièkim redovima – od krajnje ljevice do krajnje desnice širom nekadašnje zajednièke države.
Meðutim, u Zapadnoj Evropi, koja je rat u bivšoj Jugoslaviji doèekala spavajuæi, nema ushiæenja kada se spemene balkansko podruèje. Sasvim suprotno - zabrinjavajuæe narasta broj graðana Evropske unije koji ne podržavaju nova proširenja, jer se plaše preglomazne Evrope.
Nimalo sluèajno, na strahove ovakve vrste ukazano je i na sam Dan evrope, i to s visokog parlamentarnog nivoa. Predsjednik Evropske narodnjaèke stranke, najveæe politièke frakcije u Evropskom parlamentu, Hans-Gert Potering (Poettering), umjesto devetomajske èestitke narodima bivše Jugoslavije, izrazio je otvorenu sumnju u pogledu evropske perspektive Turske i zapadno-balkanskih zemalja ukljuèujuæi i Hrvatsku jer se, kako je rekao, graðani Evropske unije ozbiljno pribojavaju novih proširenja. On je naglasio da æe administracija u Briselu i vlade država èlanica morati imati u vidu raspoloženje evropske javnosti prilikom donošenja odluka o proširenjima «èak i ako bi zemlje kandidati ispunili sve službene kriterijume za punopravo èlanstvo».
Namjerno ili sluèajno, ovom izjavom je na Dan evrope, iznova aktuelizirana inicijativa njemaèke kancelarke Angele Merkel koja se nedavno javno priklonila konzervativnoj ideji o takozvanom privilegovanom partnerstvu umjesto punopravnog èlanstva.
Uprkos tome, trenutno stanje veæinskog duha unutar Evropske unije ne može poremetiti pregovore o pridruživanju koji se trenutno vode izmeðu Brisela i zemalja balkanskog podruèja. Upravo slijedom ranije utvrðenog kalendara, druga runda takvih pregovora danas se održava u Sarajevu, a na dnevnom redu su bila vrlo delikatna pitanja iz oblasti slobodne trgovine.
Ne treba, meðutim, zaboravljati da pregovori pa i konaèano potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje bi se moglo dogoditi do kraja godine ili narednog proljeæa, Evropsku uniju ne obavezuju ni na što što bi smetalo njenoj funkcionalnosti. Pregovore o pridruživanju bi, zato, i trebalo shatiti iskljuèivo kao evropsku mjeru podrške da se provedu reforme, a nikako kao bjanko pozivnicu za punopravno èlanstvo u Uniji. Turska je Sporazum o pridruživanju potpisala prije 19. godina, ali je i danas od Evropske unije daleko kao i tada.
(ZA RDW)