RDW
Nema nikave dileme da Evropa neæe biti cjelovit i stabilan kontinent sve dok na njegovom tlu budu postojale "crne rupe", meðu kojima je još uvijek najcrnja Balkanska.
Veæini zemalja èlanica Evropske unije je jasno da je trajno rješenje u integriranju ovog regiona u evro-atlantske procese. Evropska unija u cjelini, meðutim, ni danas, kao ni svih pedesetak proteklih godina, nema jasnu viziju i dosljednu strategiju za realizaciju takve ideje. Odnos prema Balkanu je tradicionalno varijabilan. Najèešæe je imao karakter vatrogasnih, a samo rijetko i preventivnih mjera. Od poèetka ratnih sukoba do danas Evropska unija je bila najagilnija u trenucima kulminacije krize, a èim bi se oluja stišala – mastodonska administracija u Briselu bi se ponovo vraæala unutrašnjim ekonomskim i institucionalnim problemima same Unije. Nije, meðutim, Evropska unija nekonzistentna samo prema balkanu. Vruæe-hladnu vanjsku politiku, Evropska unija vodi i prema drugim podruèjima svijeta buduæi da je, u odnosu na efikasnost predsjednièkog sistema Sjedinjenih Amerièkih Država, hendikepirana izuteno složenim mehanizmima odluèivanja.
Najnovija faza pasivnosti na vanjsko-politièkom planu vrlo precizno koincidira s prošlogodišnjim neuspjelim referendumima o Ustavnoj povelji EU - prvo u Francuskoj, a zatim u Holandiji. Realna je opasnost da æe se Evropska unija još više distancirati od problema ostatka svijeta ukoliko uskoro ne bude pronaðen lijek za ekonomsku stagnaciju i nezaposlenost.
Vrlo je, dakle, moguæe da zbog toga u narednih nekoliko godina i pitanje proširenja (koje je proces, a ne akcija) bude zapostavljen. U tom kontekstu se može gledati i na nedavnu izjavu evropskog komesara za pitanja proširenja Olli Rehna, koji je za ugledni britanski The Financiel Times potvrdio «da od svih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije, jedino još Hrvatska ima sigurnu evropsku perspektivu».
S njim se, naravno, ne slaže veæina zapadnih analitièara i diplomata, meðu kojima i bivši visoki predstavnik Wolfgang Petritsch koji je indirektno replicirajuæi evropskom povjereniku poruèio da Evropska unija mora ispuniti obeæanja iz Soluna (od 2003. godine) o evropskoj perspektivi regiona. Ako se to ne desi, smatra Pertitsch, Evropa bi se mogla suoèiti s veæom cijenom koju bi morala ponovo platiti angažirajuæi vojsku da se održi status quo na Balkanu.
- Ako mi ne održimo svoja obeæanja, Balkan æe se naæi u periodu dugoroène nestabilnosti – izjavio je bivši visoki predstavnik podsjeæajuæi na neophodnost da i lideri balkanskih država neizostavno urade svoj dio posla «jer su evropske integracije sliène dvosmjernoj ulici».
«Jedan korak naprijed - dva koraka nazad» u procesu integriranja zapadnobalkanskih zemalja u posljednje vrijeme producira vješto prikrivano obostrano nezadovoljstvo: Evropska unija je razoèarana sporošæu ili neprovoðenjem reformi, a balkanski lideri su nezadovoljni zbog neispunjavanja obeæanja koja su im do sada davali evropski zvaniènici. Najglasnija je u tome vlada u Beogradu.
Glavni uzrok obostranom nezadovoljstvu su nerealna obeæanja i prevelika oèekivanja i jednih i drugih. Kada obje strane prestanu s meðusobnim ulagivanjima i obmanama, proces evropeizacije zapadnobalkanskih zemalja æe uæi u fazu zrelosti. A to æe se moæi prepoznati po dubini reformi koje se provode, a ne po obimu formalnih poteza od kojih ni jedna ni druga strana imaju samo dugoroènu štetu.
Zekerijah Smajiæ
(Autor je specijalist za evropska pitanja)