Radio Deutsche Welle
Ovonedjeljno zamrzavanje pregovora o pridruživanju srpsko-crnogorske Zajednice Evropskoj uniji nije nikakva vijest, jer je takav ishod višemjeseènog natezanja oko generala Mladiæa, svakome bolje upuæenom, bio oèekivan.
Ovoga puta, evropskom komesaru za proširenje, Oli Renu (Olli Rehn) dovoljan je bio i telefonski razgovor s glavnom haškom tužiteljicom Karlom del Ponte, jer je nakon bezbroj obeæanja srbijanske vlade da æe Ratko Mladiæ biti uhapšen najkasnije do poèetka maja, završilo razoèarenjem haških i evropskih zvaniènika.
Zamrzavanje pregovora izmeðu Brisela i Beograda bilo je oèekivano najmanje iz dva razloga. Prvi razlog je ratnièko-gorštaèka psihologija samog optuženika Ratka Mladiæa koja je trenutno najtraženijeg ratnog optuženika do sada odvraæala i od same pomisli o predaji. Drugi razlog je nacionalistièko-lokalistièki mentalitet srbijanskog premijera Vojislava Koštunice, èija su i politièka i osobna uvjerenja bliža krajnje radikalno-miloševiæevskim nego liberalno-demokratskim i proevropskim snagama. Na cijelom Balkanu trenutno nema politièara koji je toliko dvolièan i nacionalno ostrašæen kao što je Koštunica.
Uprkos krajnje pesimistiènom stanju u Srbiji, ovonedjeljna odluka zvaniènog Brisela o zamrzavanju pregovora o pridruživanju, nije bila nimalo laka, jer je morala biti saopštena u sedmici nastavka, za Srbiju sudbinskih, pregovora o Kosovu i samo dvadesetak dana uoèi crnogorskog referenduma o nezavisnosti. Svima u Evropskoj komisiji je poznato da je u tako delikatnom tajmingu za Srbiju veoma opasno dolijevanje ulja na vatru, ali Karla del Ponte je ovoga puta bila neumoljiva u ocjeni da Srbiju treba kazniti. Štaviše, vrlo je izvjesno da zamrzavanje pregovora s Evropskom unijom neæe biti i posljednja batina. Ako general Mladiæ do sredine maja ne bude izruèen Hagu, mogle bi uslijediti i finansijske i trgovinske sankcije i iz Brisela i iz Vašingtona.
Obje svjetske prijestolnice bi bile presretne kada bi takve mjere mogle biti izbjegnute, jer kroz oba ova periskopa na Beograd se gleda kao na epicentar jugoistoène Evrope i najbolju osmatraènicu geostrateških gibanja. Zato je neupuæenima i ove sedmice evropska politika prema Srbiji mogla izgledati krajnje zbunjujuæom, jer je u trenutku zamrzavanja pregovora o pridruživanju istovremeno najavljeno da æe pregovori o liberalizaciji viznog režima veæ ovih dana prvo poèeti sa Beogradom i Skopljem, a da æe Albanija i Bosna i Hercegovina, kao manje sporni sluèajevi, ostati u paketu za narednu godinu.
Još jednom se, dakle, potvrðuje da u svjetskoj real-politici nema emocija. Postoje samo interesi.
Zekerijah Smajiæ
(Autor je specijalist za evropska pitanja)