RDW, 24.02.2006.
Albanija prije sedam dana, nakon pune tri godine pregovaranja s Briselom, potpisala tek prvu stranicu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa 25-èlanom Evropskom unijom.
Radi se u stvari o tehnièkom dijelu Sporazuma kojim se utvrðuje kriteriologija za stvaranje i razvitak slobodnog tržišta u zemlji u kojoj po mnogim analizama još uvijek nema ni industrije, ukoliko se, naravno, pod tim pojmom ne podrazumijeva oko 90 odsto sitnih poduzetnika u èijim firmama je najèešæe uposlen samo osnivaè, a rijetko i još poneko iz najbliže familije.
Ipak, potpisi evropskog komesara za proširenje Olli Rehna i albanskog ministra vanjskih poslova Besnika Mustafaja, makar oni bili i samo na prvoj stranici Sporazuma, i u jednom i u drugom taboru se ocjenjuju «vrlo važnim trenutkom za Albaniju» jer podgrijavaju realnu nadu da bi kompletan Sporazum mogao biti potpisan tokom proljeæa, èime bi se Albanija pridružila Hrvatskoj i Makedoniji, a iza sebe bi ostavila Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru.
Istina – albanska prednost je mogla biti i mnogo veæa da su donedavno vladajuæa socijalistièka partija i opozicione stranke predvoðene neumoljivim Salji Berishom, više saraðivale na evropskom putu zajednièke zemlje, a manje se meðusobno omalovažavale zbog vladanja ili preuzimanja vlasti.
Albansko iskustvo bi èak i po tome moglo biti velika lekcija zemljama koje su sve do poèetka 90-tih godina za Albaniju, po svemu, bile Zapad. Bosna i Hercegovina bi mogla nauèiti da su dobra politièka volja svih stranaèkih prvaka i jednoglasje u državnom parlamentu kada je rijeè o zahtjevima Evropske unije, pokretaèka snaga u cijelom procesu prilagodbe evropskim standardima. A pouka za Srbiju i Crnu Goru bi mogla biti da nacionalni egoizam i retorièka samodovoljnost ništa dobroga ne donose graðanima, veæ politièkoj eliti i pojedincima iz vlasti i biznisa koji djeluju kao produžena ruka vladajuæe elite.
Utoliko više najnovija upozorenja predsjedevajuæeg Vijeæa ministara BiH, Adnana Terziæa, upuæena Parlamentu Bosne i Hercegovine dobijaju karakter zdravorazumskog promišljanja o potrebi izdizanja bh. Parlamenta iznad dnevno-politièkih interesa parlamentarnih stranaka kojima poslanici pripadaju, kao što i sam Terziæ pripada najužem timu svoje, Stranke demokratske akcije (SDA).
«Ukoliko Parlamentarna skupština ne podrži Program Evropskog partnerstva s Bosnom i Hercegovinom, to æe znaèiti uskraæivanje podrške Vijeæu ministara i njegov pad» upozorio je predsjedavajuæi državne vlade Adnan Terziæ.
Dokument Evropske komisije o Evropskom partnerstvu proistièe iz odluke Vijeæa ministara Evropske unije od 30. januara kojim se generalna ideja sa Solunskog samita iz 2003. godine sada konkretizira u svim, pa i najsitnijim detaljima, za svaku zemlju na koje se partnerstvo odnosi. U suštini se radi o popisu prioriteta koje svaka od zemalja Zapadnog Balkana u saradnji s Evropskom komisijom mora da izvrši u 2006-oj i narednih dvije do tri godine.
Terziæeva vlada je takve zahtjeve pretoèila u vlastiti sveobuhvatni program djelovanja, èija bi realizacija osigurala institucionalne i sve druge kapacitete kako bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bio potpisan do kraja tekuæe godine. U dokumentu vlade sadržano je i svih pet poznatih zahtjeva Evropske komisije - od pune saradnje s Tribunalom u Den Haagu, reforme policije, završetka reforme javnog rtv sistema i stvaranja strategije za poèetak realizacije reforme javne uprave, pa do stvaranja jedinstvenog ekonomskog prostora u BiH. Program ukljuèuje i sve aktivnosti koje se moraju provesti u brojnim drugim oblastima - od demokratije i vladavine prava do ispunjenja postprijemnih obaveza prema Vijeæu Evrope.
Terziæ razumno zakljuèuje da je Evropsko partnerstvo svojevrsni program rada Vijeæa ministara i da bi njegovo neusvajanje znaèilo nepriznavanje državne vlade od strane Parlamenta, što bi samim tim i njegov kabinet vodilo ka ostavci. Sudbinu Vijeæa ministara Terziæ je tako prvi put povezao sa projektom evropskih integracija, èime je nedvosmisleno potvrdio da je njegova vlada, uz sve stranaèke opstrukcije i vlastitu nekonzistentnost, pune tri godine bila vodeæa snaga evropskih promjena u Bosni i Hercegovini.
Nije zgorega da ova èinjenica na današnji dan bude zabilježena i iz pera nezavisnog posmatraèa.
Zekerijah Smajiæ
(Autor je specijalista za evropska pitanja)