Since the entry into force of the Treaty of Amsterdam, which introduced a new
Title IV into the TEC called ''Visas, asylum, immigration and other policies related to
free movement of persons", Community competence extends to all aspects of visa
policy.

Dokazivati da je postojeæi vizni režim koji zemlje èlanice Evropske unije primjenjuju prema Bosni i Hercegovini i ostalim državama Balkana diskriminatorski, jednako je besmisleno kao i dokazivati da je voda mokra. Zbog takve politike zabarikadirane Evrope, prošle godine je od graðana BiH (kao jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja sa 42 odsto nezaposlenih), za vize  uzeto vise od 50 miliona konvertibilnih maraka. Ovaj podatak je poèetkom marta objavio Radio slobodna Evropa, a u jesen prošle godine, predsjedavajuæi Vijeæa ministara BiH Adnan Terziæ, u talk-show-u Fakta izjavio mi je da se na vize godišnje troši i do 100 miliona konvertibilnih maraka.

Na ovome mjestu želim ponuditi svoj skromni doprinos lakšem razumijevanju evropskih politika, njenih strateških namjera, vrlo složenog mehanizma odluèivanja, kao i samog naèina komuniciranja briselske administracije s javnošæu. Potrudit æu se da novosti na ovoj stranici, koliko god je to moguæe, budu taène, pravovremene i  sveobuhvatne.

Pitanje diskriminirajuæeg viznog režima, na primjer, jedno je od najsloženijih u odnosima izmeðu EU te Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije. U prilog ovakvoj tvrdnji je i najnoviji dokument Evropske komisije (EC) odnosno njene Direkcije za proširenje, koji je pripremljen za prvi EU-BIH sastanak na nivou resornih zvaniènika koji je održan 30. maja 2006. godine u cilju pripreme Osnovnog okvira za buduæu zajednièku politiku viza. O ovoj temi saznajte više i na:

www.ohr.int
www.europa.eu.int

www.euroinfo.ba

te na: www.google.com/Liberalizacija viznog rezima

Bosna i Hercegovina predstavlja kljuèni izazov za Evropsku uniju. Prvo, zbog toga što je Evropska unija u velikoj mjeri angažirana u Bosni i Hercegovini–zemlji koja ima jasnu buduænost u Evropi na osnovu procesa stabilizacije i pridruživanja (SAP). Drugo, zbog toga što Evropska unija, u okviru svoje sigurnosne i odbrambene politike, planira da u Bosni i Hercegovini pokrene svoju misiju, ukljuèujuæi i njenu vojnu komponentu u vidu EUFOR-a koji æe naslijediti SFOR èije je aktivnosti u BiH do sada predvodio NATO.