Bosna i Hercegovina predstavlja kljuèni izazov za Evropsku uniju. Prvo,
zbog toga što je Evropska unija u velikoj mjeri angažirana u Bosni i
Hercegovini–zemlji koja ima jasnu buduænost u Evropi na osnovu procesa
stabilizacije i pridruživanja (SAP). Drugo, zbog toga što Evropska
unija, u okviru svoje sigurnosne i odbrambene politike, planira da u
Bosni i Hercegovini pokrene svoju misiju, ukljuèujuæi i njenu vojnu
komponentu u vidu EUFOR-a koji æe naslijediti SFOR èije je aktivnosti u
BiH do sada predvodio NATO.
Evropska sigurnosna strategija – Bosna i Hercegovina / Sveobuhvatna politika
Evropsko vijeæe je 17/18. juna 2004. godine usvojilo ovaj dokument
Bosna i Hercegovina predstavlja kljuèni izazov za Evropsku uniju. Prvo, zbog toga što je Evropska unija u velikoj mjeri angažirana u Bosni i Hercegovini–zemlji koja ima jasnu buduænost u Evropi na osnovu procesa stabilizacije i pridruživanja (SAP). Drugo, zbog toga što Evropska unija, u okviru svoje sigurnosne i odbrambene politike, planira da u Bosni i Hercegovini pokrene svoju misiju, ukljuèujuæi i njenu vojnu komponentu u vidu EUFOR-a koji æe naslijediti SFOR èije je aktivnosti u BiH do sada predvodio NATO. Treæe, zbog toga što æe EU preuzimati sve veæu politièku odgovornost u BiH tokom prelaska sa aktivnosti vezanih za implementaciju Dejtonsko-Pariškog sporazuma na aktivnosti usmjerene ka evropskoj integraciji BiH, odnosno ka konaènom povlaèenju Ureda Visokog predstavnika (OHR). Da bi u svojim nastojanjima bila uspješna, EU treba aktivno djelovati, pokazati sposobnosti i imati usklaðen pristup u BiH. EU takoðe mora efikasno saraðivati sa partnerima koji su u Bosni i Hercegovini prisutni veæ više od deset godina.
U tom kontekstu, Evropsko vijeæe je odluèilo da izrada Sveobuhvatne politike za Bosnu i Hercegovinu treba biti jedan od poèetnih prioriteta u okviru implementacije Sigurnosne strategije EU.
Nakon usvajanja evropske Sigurnosne strategije, Jedinica za definiranje politike/DGE, Evropska komisija i nekoliko delegacija zemalja-èlanica EU su dale svoj doprinos prilikom definiranja sveobuhvatnog pristupa EU u Bosni i Hercegovini. Opširni razgovori na ovu temu voðeni su na nivou Komisije zemalja stalnih predstavnika (COREPER), u okviru Komisije za politièka i sigurnosna pitanja, i razlièitih radnih tijela Vijeæa. Opšti koncept za EUFOR, koji je Vijeæe usvojilo 26. aprila, sadrži važno poglavlje koje se odnosi na praktiène naèine postizanja uslaðenog djelovanja EU u Bosni i Hercegovini.
Ovim nastojanjima se želi osigurati sveobuhvatni pristup EU u Bosni i Hercegovini, zasnovan na jasnoj politici EU i modalitetima za sinhronizirano ostvarivanje te politike.
Evropsko vijeæe je 17/18. juna 2004. godine usvojilo ovaj dokument
Bosna i Hercegovina predstavlja kljuèni izazov za Evropsku uniju. Prvo, zbog toga što je Evropska unija u velikoj mjeri angažirana u Bosni i Hercegovini–zemlji koja ima jasnu buduænost u Evropi na osnovu procesa stabilizacije i pridruživanja (SAP). Drugo, zbog toga što Evropska unija, u okviru svoje sigurnosne i odbrambene politike, planira da u Bosni i Hercegovini pokrene svoju misiju, ukljuèujuæi i njenu vojnu komponentu u vidu EUFOR-a koji æe naslijediti SFOR èije je aktivnosti u BiH do sada predvodio NATO. Treæe, zbog toga što æe EU preuzimati sve veæu politièku odgovornost u BiH tokom prelaska sa aktivnosti vezanih za implementaciju Dejtonsko-Pariškog sporazuma na aktivnosti usmjerene ka evropskoj integraciji BiH, odnosno ka konaènom povlaèenju Ureda Visokog predstavnika (OHR). Da bi u svojim nastojanjima bila uspješna, EU treba aktivno djelovati, pokazati sposobnosti i imati usklaðen pristup u BiH. EU takoðe mora efikasno saraðivati sa partnerima koji su u Bosni i Hercegovini prisutni veæ više od deset godina.
U tom kontekstu, Evropsko vijeæe je odluèilo da izrada Sveobuhvatne politike za Bosnu i Hercegovinu treba biti jedan od poèetnih prioriteta u okviru implementacije Sigurnosne strategije EU.
Nakon usvajanja evropske Sigurnosne strategije, Jedinica za definiranje politike/DGE, Evropska komisija i nekoliko delegacija zemalja-èlanica EU su dale svoj doprinos prilikom definiranja sveobuhvatnog pristupa EU u Bosni i Hercegovini. Opširni razgovori na ovu temu voðeni su na nivou Komisije zemalja stalnih predstavnika (COREPER), u okviru Komisije za politièka i sigurnosna pitanja, i razlièitih radnih tijela Vijeæa. Opšti koncept za EUFOR, koji je Vijeæe usvojilo 26. aprila, sadrži važno poglavlje koje se odnosi na praktiène naèine postizanja uslaðenog djelovanja EU u Bosni i Hercegovini.
Ovim nastojanjima se želi osigurati sveobuhvatni pristup EU u Bosni i Hercegovini, zasnovan na jasnoj politici EU i modalitetima za sinhronizirano ostvarivanje te politike.
Politika EU
Evropsko vijeæe je osnovne temelje politike EU utvrdilo u Solunu u junu 2003. godine kada je zakljuèilo: ”da je buduænost Zapadnog Balkana (ukljuèujuæi i Bosnu i Hercegovinu) u okviru Evropske unije.” U Solunu, kao i na drugim mjestima, Unija je takoðe jasno naznaèila da æe SAP predstavljati sveukupni okvir za evropski kurs država Zapadnog Balkana, sve do njihovog buduæeg prikljuèenja Uniji. U sluèaju Bosne i Hercegovine prikljuèenje se može dogoditi jedino na osnovu potpune implementacije Dejtonsko-Pariškog sporazuma. Implementacija Dejtonsko-Pariškog sporazuma i aktivnosti u okviru SAP-a se mogu uporedo ostvarivati, ali je potrebno imati na umu specifièan karakter oba ova procesa, kao i rokove za njihovu implementaciju.
Kratkoroèni cilj Evropske unije je kontinuirani napredak u implementaciji Dejtonsko-Pariškog sporazuma, kao što je to istaknuto u Planu implementacije misije OHR-a (MIP), te zapoèinjanje pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA), kada BiH ispuni definirane uslove. Srednjoroèni cilj je ispunjenje zadataka koje predviða MIP i potpisivanje SAA. Dugoroèni cilj je stabilna, održiva i multietnièka Bosna i Hercegovina u kojoj vlada mir i koja miroljubivo saraðuje sa svojim susjedima, te se nezaustavljivo nalazi na putu ka èlanstvu u EU.
“Evropsko partnerstvo”, dokument koji je Vijeæe usvojilo 14. juna 2004. godine, navodi konkretne kratkoroène i srednjoroène prioritete koje organi vlasti Bosne i Hercegovine moraju ostvariti tokom daljnjeg odvijanja procesa približavanja BiH Evropskoj uniji.
Iako je krajnji cilj ove politike integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, ovaj proces takoðe doprinosi nastojanjima vezanim za izgradnju “sigurnog okruženja u susjedstvu” što je jedan od tri strateška cilja Unije definiran u Sigurnosnoj strategiji EU.
Usklaðenost pristupa EU
Sve organizacije EU i njihovi instrumenti, bez obzira da li se radi o politièkim, vojnim, policijskim ili ekonomskim, dati æe svoj doprinos u provedbi sveukupne politike EU prema Bosni i Hercegovini.
Ovaj cilj se za EUFOR ogleda u definiranju razloga koji su osnova za vojnu misiju (“provoditi operacije, koje æe predvoditi EU, u Bosni i Hercegovini … u cilju osiguranja preventivnog djelovanja, kontinuiranog poštivanja vojnih aspekata Opæeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i pružanja doprinosa u osiguranju sigurnog okruženja koje je potrebno za ostvarivanje osnovnih zadataka OHR-ove MIP i SAP-a”), kao i ukljuèivanje i pružanje podrške u provoðenju civilnih aspekata Dejtonsko-Pariškog sporazuma, kao i aktivnosti koje æe se vršiti uz vojne zadatke.
Uzimajuæi u obzir obim angažmana EU, kljuèni izazov s kojim æe se suoèiti EU je osiguranje tijesne koordinacije i usklaðenog pristupa organizacija EU i njenih instrumenata u Bosni Hercegovini. Usvajanjem generalnog koncepta za EUFOR odluèeno je da æe u Briselu i Sarajevu biti postignut niz dogovora u cilju promoviranja usklaðenog djelovanja EU u Bosni i Hercegovini. Potrebno je provoditi stalnu analizu adekvatnosti ovih dogovora i raditi na njihovom jaèanju. Ukoliko EU preuzme veæu politièku odgovornost u okviru provoðenja strategije povlaèenja OHR-a iz zemlje, biti æe potrebno uzeti u razmatranje i daljnje dogovore vezane za ostvarivanje usklaðenog djelovanja EU i koordinacije njenih institucija, posebno u pogledu uloge specijalnog predstavnika EU i drugih organizacija EU prisutnih na terenu.
Aranžmani u Briselu
- Vijeæe, èiji je rad pripremila Komisija stalnih predstavnika (COREPER), æe raditi na promoviranju maksimalne usklaðenosti napora koje EU poduzima u Bosni i Hercegovini.
- Generalni sekretar/visoki predstavnik æe osigurati sveukupnu usklaðenost svih organizacija i instrumenata u okviru zajednièke vanjske i sigurnosne politike/evropske sigurnosne i odbrambene politike. On æe zajedno sa Evropskom komisijom promovirati jedinstvo u okviru nastojanja koje poduzimaju sve organizacije EU, kao i jedinstvo njihovih mehanizama.
- U vršenju svoje politièke kontrole i utvrðivanju strateških smjernica za misije evropske sigurnosne i odbrambene politike u Bosni i Hercegovini, Vijeæe za politiku i sigurnost EU æe promovirati maksimalnu usklaðenost napora EU u Bosni i Hercegovini. S tim ciljem, ovo Vijeæe æe na direktne brifinge pozivati predstavnike EU, ukljuèujuæi i one na terenu.
- Utvrdiæe se naèini ostvarivanja bliske saradnje izmeðu Operativnog štaba u okviru SHAPE-u (Vrhovni štab Saveznièkih snaga u Evropi) i Komandnog elementa EU u okviru Komande zajednièkih snaga JFC (S) u Štabu snaga u Sarajevu.
- U cilju promoviranja dosljednosti izmeðu politièkih prioriteta EU i ostalih prioriteta potrebno je poduzeti napore kako bi se osiguralo da se tokom diskusija na nivou CARDS-a uzimaju u obzir i diskusije koje se vode u okviru odgovarajuæih radnih tijela Komisije i obrnuto.
Aranžmani u Sarajevu
- Bez obzira na nadležnosti Unije, specijalni predstavnik EU æe promovirati sveukupnu politièku koordinaciju napora EU u Bosni i Hercegovini. Pojedini službenici EU æe biti odreðeni kao osobe koje æe specijalnom predstavniku EU pružati pomoæ prije nego što EUFOR zapoène svoju misiju u BiH. U tom smislu, trebaju biti izmijenjene i dopunjene Zajednièke mjere koje se odnose na specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini.
- Kada su u pitanju instrumenti u okviru zajednièke vanjske i sigurnosne politike/evropske sigurnosne i odbrambene politike definirati æe se eksplicitne veze sa specijalnim predstavnikom EU kako bi mu se omoguæilo da pruža svoju pomoæ generalnom sekretaru/specijalnom predstavniku i Vijeæu za politiku i sigurnost u cilju osiguranja maksimalne usklaðenosti aktivnosti EU. Komadant EUFOR-a æe, ne dovodeæi u pitanje svoj lanac komandovanja, uzimati u obzir lokalne politièke savjete posebnog predstavnika EU. Ovo ima poseban znaèaj u smislu sposobnosti sliènih onima koje postoje u okviru Interparlamentarne unije (IPU), kojima æe se moæi koristiti i specijalni predstavnik EU u dogovoru sa komandantom Snaga. U sluèaju razlièitih stavova, specijalni predstavnik EU i komandant snaga æe konsultirati svoj vlastiti lanac komandovanja. Specijalni predstavnik EU je dio lanca komandovanja za EUPM-u. Kada su u pitanju aktivnosti Posmatraèke misije EU u Bosni i Hercegovini (EUMM) one æe biti procijenjene u okviru godišnjeg izvještaja generalnog sekretara/visokog predstavnika o aktivnostima EUMM-a. Ukoliko specijalni predstavnik EU i misije u okviru evropske sigurnosne i odbrambene politike budu mogli osigurati adekvatno i redovito izvještavanje, uz pomoæ svojih timova, u tom sluèaju æe se još jednom izvršiti analiza posmatraèke misije u BiH i njenih aktivnosti.
- Tijesna saradnja sa posebnim predstavnikom EU biæe osigurana u svim oblastima vezanim za aktivnosti prvog i treæeg Sektora (Pillars). U cilju ostvarivanja usklaðenog pristupa, visoki predstavnik/specijalni predstavnik EU æe i dalje davati svoje komentare u pogledu prioriteta u okviru programa pomoæi CARDS (pomoæ EU za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju). Naèin koordinacije izmeðu mehanizama EU koji se veæ koriste u BiH i instrumenata iz oblasti pravde i unutrašnjih poslova, ukljuèujuæi i Europol, mora biti propisno i hitno analiziran u okviru nadležnih tijela Vijeæa da bi se prije stvarne primopredaje dužnosti osiguralo njihovo funkcioniranje.
- Ukoliko EUFOR bude provodio aktivnosti u oblasti CIMIC-a (projekti pomoæi manjeg obima u okviru civilno-vojne saradnje), Evropska komisija æe analizirati moguænosti, u skladu sa dogovorenom strategijom pomoæi, za osiguranje sredstava namijenjenih za ogranièene aktivnosti CIMIC-a koje æe, u principu, vršiti EUFOR u okviru svog mandata.
- Raditi æe se na jaèanju interne koordinacije u okviru EU. Pored redovnih sastanaka
šefova misija EU (na kojima æe uèestvovati, ili æe biti zastupljeni putem svojih predstavnika, specijalni predstavnik EU i komadant EUFOR-a, kao i šef misije EUPM-a), specijalni predstavnik EU æe takoðe predsjedavati redovnim neformalnim sastancima oranizacija EU koje djeluju u Bosni i Hercegovini (komadant EUFOR-a, EUPM, Delegacija Evropske komisije, EUMM i Predsjedništvo EU).
- Funkcije koje provode dvije ili više institucija EU u BiH æe u najveæoj moguæoj mjeri biti udružene pod okriljem funkcije posebnog predstavnika EU. Ispitati æe se i moguænost da specijalni predstavnik EU koordinira politièke izvještaje koji se o BiH šalju u EU. Glasnogovornik specijalnog predstavnika EU æe biti glavna osoba EU za kontakt sa medijima Bosne i Hercegovine o pitanjima koja se odnose na njenu zajednièku vanjsku i sigurnosnu politiku/evropsku sigurnosnu i odbrambenu politiku. Dok druge organizacije i institucije EU mogu odrediti svoje vlastite zvaniènike za kontakt s medijima za pitanja u okviru njihovih specifiènih nadležnosti, te osobe æe bez obzira na nadležnosti djelovati kao dio jedinstvenih, objedinjenih aktivnosti vezanih za odnose s medijima i javnošæu, pod rukovodstvom specijalnog predstavnika EU.
- Sve organizacije EU i njeni instrumenti æe nastojati da u što veæoj mjeri koriste zajednièke urede, umajuæi na umu financijke implikacije ove odluke. Zajednièko korištenje uredskih prostorija (zajednièki uredi na istoj lokaciji) može biti pragmatièno kratkoroèno riješenje. Kada god to bude moguæe, ili ukoliko se smatra korisnim, granice i podruèje djelovanja razlièitih institucija i organizacija EU trebaju obuhvatati istu teritoriju.