Brisel, 30.05.2008. - Potpuno sluèajno u danu kada je Tomislav Petroviæ iz tuzlanskog naselja Lipnica, iz vatrenog oružja u èetvrtak ubio šest osoba, u uticajnom Evropskom politièkom centru (EPC) u Briselu kasno popodne održana je politièka debata pod naslovom "Kako nadvladati kriminal - izazovi Zapadnog Balkana".
U uglednom društvu eminentnih resornih struènjaka, analitièara i politièara, u ime Evropske komisije gostovao je evropski komesar za proširenje Oli Ren (Olli Rehn) koji je temu pokušao prvenstveno smjestiti u kontekst evropsko-balkanskih nastojanja u traženju što efikasnijih naèina borbe protiv jednog od, kako je ocijenio "trenutno najveæih izazova Zapadnog Balkana".
Prema najnovijim podacima Evropske unije i ureda Ujedinjenih nacija za prevenciju protiv droge i organizovanog kriminala, sve vrste kriminaliteta na podruèju Balkana su od 1998. do 2006. godine u postepenom opadanju, ukljuèujuæi i trgovinu oružjem i ljudima.
Kao glavni razlog takvih tendencija, Ren je naveo "post-ratnu" i "post-socijalnu" tranziciju kroz koje su sve zemlje regije u posljednjih 15-tak godina prolazile i koje su iza sebe ostavljale dosta negativnih ali i dosta dobrih pojava, pogotovo u zemljama u kojima je kontrola pojaèana, zakljuèio je Ren.
Siva ekonomija je, takoðe, u opadanju, a institucije za borbu protiv kriminala i korupcije su sve efikasnije - èemu je po ocjeni komesara Rena znaèajno doprinijela i "normalizacija meðudržavne saradnje u regionu, ojaèavanje graniènih službi i sve bolja saradnja zemalja Balkana sa Interpolom, Europolom i Frontexom. Nasuprot tome, stvoreno je "jedinstveno tržište organizovanog kriminala" koje je još uvijek nedodirljivo i bez pravog odgovora, jer su policija i pravosuðe u zemljama jugoistoène Evrope takoðe pod sumnjom da su u velikoj mjeri umiješani u takve poslove, rekao je Ren i dodao da organizovani kriminal i korupcija postaju sve ozbiljniji problem pored ostalog i zato što se ništa radikalnije u tim zemljama do sada nije ni preduzimalo.
"Takvu praksu je sada potrebno hitno mijenjati ukoliko zemlje ovog regiona žele dalje napredovati ka Evropskoj uniji", rekao je Ren.
On se složio da je Balkna geografski gledano "nesretno" podruèje, jer je èvorište brojnih trgovaèkih pravaca prema Evropskoj uniji, što je za druge zemlje jugoistoène Evrope koje to nisu, u izvjesnoj mjeri "olakšavajuæa okolnost".
Prema podacima UN-ovog ureda za prevenciju protiv droge i organizovanog kriminala, na 100 hiljada stanovnika u zemljama centralne i istoène Evrope, svakodnevno operiše oko 420 kriminalaca, a u zemljama zapadnog Balkana više nego duplo - èak 1009, dok je broj provalnika i napadaèa na graðane, u zemljama Balkana za oko pet puta veæi nego u zemljama centralne i istoène Evrope (142 prema 32).
Ren je takoðe izjavio da je još poraznija èinjenica što su organizovani kriminal, korupcija i drugi vidovi nezakonitog djelovanja prisutni i u privredi i službama javne sigurnosti, a ne samo u sivoj ekonomiji, meðu neuposlenima i drugim socijalno nižim slojevima društva, što pojaèava opasnost organizovanog kriminala i po zemlje Evropske unije.
Prije dvije godine, zajednièka evropska policija (Europol) je Balkan oznaèila kao "epicenter" trgovine ljudima i naoružanjem, iako su u posljednjih nekoliko godina trendovi u ove dvije oblasti u blagom opadanju. Takoðe, prema podacima meðunarodne organizacije za borbu protiv korupcije "Transparensi internešenel", rasprostranjenost pojave mita u zemljama jugoistoène Evrope je za oko 4,5 puta veæa nego u zapadnoj Evropi, odnosno za toliko puta je veæi broj ljudi koji su bili žrtva takve obostrano nemoralne transakcije.
Ren je naglasio da ovakvo stanje stvari predstavlja jednu od najozbiljnijih prepreka dobroj namjeri EU o okidanju viza za sve graðane zapadnog Balkana i prvi put javno otkrio da se o eventualnom ukidanju viza neæe pitati samo evropski šefovi diplomatije, veæ i ministri unutrašnjih poslova EU koji "imaju apsolutnu odgovornost po ovim pitanjima".
"Ako, dakle, graðani zapadnog Balkana žele bezvizni režim, odluènu akciju je neophodno preduzeti odmah. Ali to nije i najvrjednija nagrada koju bi Balkan mogao dobiti - sasvim izvjestan skori prijem u punopravno èlanstvo u Evropskoj uniji, za graðane zapadnog Balkana je još važnija nagrada od bezviznog režima", poruèio je Ren i dodao da je upravo zbog toga nedavno i otvorena serija bilateranih dijaloga sa svakom zemljom kako bi se provele dodatne reforme u oblasti graniène kontrole, sigurnosti putnih isprava i ojaèali mehanizmi borbe protivg organizovanog kriminala, korupcije i ilegalne imigracije.
"Evropska unija æe kao i do sada uèiniti sve što je u njenoj moæi kako bi pomogla, ali glavna obaveza i odgovornost je na vladama i njenim institucijama, ne samo da obuzdaju kriminal i korupciju, veæ i da ojaèaju preventine instrumente svojih zemalja kao što su transparentnost u radu svih organa i službi vlasti, javnom sektoru i privredi, da jaèaju demokratiju i profesionalizam u javnim službama, te da stvore uslove za potpuno neovisan i profesionalan pravosudni i policijski sistema" - rekao je evropski komesar za proširenje Oli Ren, tokom vrlo žive politièke debate u Evropskom politièkom centru u Briselu.