RDW
Dokazivati da je postojeæi vizni režim koji zemlje èlanice Evropske unije primjenjuju prema Bosni i Hercegovini i ostalim državama Balkana diskriminatorski, jednako je besmisleno kao i dokazivati da je voda mokra. Zbog takve politike zabarikadirane Evrope, prošle godine je od graðana BiH (kao jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja sa 42 odsto nezaposlenih), za vize uzeto vise od 50 miliona konvertibilnih maraka. Ovaj podatak je poèetkom marta objavio Radio slobodna Evropa, a u jesen prošle godine, predsjedavajuæi Vijeæa ministara BiH Adnan Terziæ, u talk-show-u Fakta izjavio mi je da se na vize godišnje troši i do 100 miliona konvertibilnih maraka.
Veliki dio ovoga novca zavrsšava u kasama istih onih zemalja koje, kroz zajednièke briselske institucije ili bilateralno, Bosni i Hercegovini dodjeljuju donacije ili joj na druge naèine pomažu da savlada teškoæe postratne stabilizacije. Evropska unija, dakle, dio svojih donacija ubire i od onih kojima ih daje !
Od 190-tak zemalja svijeta, državljanima BiH su vize neophodne za ulazak u èak 173 zemlje. Za 18 zemalja vize nisu potrebne, od kojih su, pored susjednih, samo dvije evroazijske - Rusija i Turska, dok ostale pripadaju krugu takozvanih egzotiènih zemalja za koje, pretpostavljam, mnogi bh. državljani nisu nikada ni èuli - poput Samoe, Santa Lusije, Gvatemale, Sejšela…
Ima li nade u pravedniju viznu politiku Evropske unije?
Nakon velikih politièkih prièa i malo valjanih dokaza o skoroj liberalizaciji viznog režima, prvi put je na pomolu ozbiljna debata o ovom tegobnom pitanju za obje pregovaraèke strane.
Tridesetog maja u Briselu æe, kako mi je službeno potvrðeno, poèeti prvi «tehnièki istraživaèki razgovori» izmeðu bosansko-hercegovaèkih i resornih eksperata Evropske komisije. Na dnevnom redu su, za zvanièni Brisel, dva vrlo usko povezana pitanja : vizni režim i politika readmisije, odnosno prihvata bh. državljana koji su se raznim povodima iselili iz matiène zemlje, a u državama imigracije nisu dobili stalni boravak, o èemu je izmeðu Bosne i Hercegovine i Evropske unije veæ potpisan i poseban Zajednièki sporazum. Briselsku struènu raspravu sazvala je evropska Direkcija za proširenje, a u jednodnevnu debati æe biti ukljuèeni, osim resornih predstavnika BiH, i svi drugi nadležni resori Evropske komisije.
Glavni predmet rasprave bi trebalo da bude buduæi zajednièki pristup pitanju liberalizacije viznog režima, koji bi do kraja ove ili do proljeæa naredne godine mogao biti uoblièen u formu posebnog Sporazuma o vizama.
Do potpisivanja tog Sporazuma, po svemu sudeæi, u vodu padaju i svi dosadašnji gromoglasni politièki govori o skoroj liberalizaciji viznog režima, ukljuèujuæi i privremene privilegije za odreðene kategorije potencijalnih putnika u zemlje Evropske unije kao što su studenti, poslovni ljudi, nauèni radnici, novinari isl. Tim više što je poèetkom godine Evropska komisija od BiH zatražila da, ukoliko želi bezvizni režim za svoje graðane, mora da uvede vize za graðane Srbije i Crne Gore i Turske, preko èega je vlada u Sarajevu prešla gotovo šutke, smatrajuæi da se EU u ovom sluèaju neosnovano upetljala u «nacionalne interese» Bosne i Hercegovine.
Bh. delegacija, meðutim, ima šta Briselu pokazati kako bi se do viznog sporazuma što prije došlo.
Od svih zemalja regiona, BiH ima najbolji elektronski sistem izdavanja viza. Ima projekat CIPS za izdavanja liènih dokumenata. Uvezala je svih 43 diplomatsko-konzularna predstavništva, DGS i Ministarstvo sigurnosti u jedinstven sistem kojim se u roku od 24 sata obezbjeðuje izdavanje vize s mehanièkim kodom za èitanje koji onemoguæava falsificiranje, kraðu i druge vidove zloupotrebe.
Sudeæi dakle po "tehnièkim aspektima" ispunjenja uvjeta za liberalizaciju viznog režima, BiH je spremnija od svojih susjeda. Ali kada je rijeè o politièkim kriterijima, bijele figure uvijek ima Evropska unija.
Zekerijah Smajiæ
(Autor je specijalist za evropska pitanja)
Dokazivati da je postojeæi vizni režim koji zemlje èlanice Evropske unije primjenjuju prema Bosni i Hercegovini i ostalim državama Balkana diskriminatorski, jednako je besmisleno kao i dokazivati da je voda mokra. Zbog takve politike zabarikadirane Evrope, prošle godine je od graðana BiH (kao jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja sa 42 odsto nezaposlenih), za vize uzeto vise od 50 miliona konvertibilnih maraka. Ovaj podatak je poèetkom marta objavio Radio slobodna Evropa, a u jesen prošle godine, predsjedavajuæi Vijeæa ministara BiH Adnan Terziæ, u talk-show-u Fakta izjavio mi je da se na vize godišnje troši i do 100 miliona konvertibilnih maraka.
Veliki dio ovoga novca zavrsšava u kasama istih onih zemalja koje, kroz zajednièke briselske institucije ili bilateralno, Bosni i Hercegovini dodjeljuju donacije ili joj na druge naèine pomažu da savlada teškoæe postratne stabilizacije. Evropska unija, dakle, dio svojih donacija ubire i od onih kojima ih daje !
Od 190-tak zemalja svijeta, državljanima BiH su vize neophodne za ulazak u èak 173 zemlje. Za 18 zemalja vize nisu potrebne, od kojih su, pored susjednih, samo dvije evroazijske - Rusija i Turska, dok ostale pripadaju krugu takozvanih egzotiènih zemalja za koje, pretpostavljam, mnogi bh. državljani nisu nikada ni èuli - poput Samoe, Santa Lusije, Gvatemale, Sejšela…
Ima li nade u pravedniju viznu politiku Evropske unije?
Nakon velikih politièkih prièa i malo valjanih dokaza o skoroj liberalizaciji viznog režima, prvi put je na pomolu ozbiljna debata o ovom tegobnom pitanju za obje pregovaraèke strane.
Tridesetog maja u Briselu æe, kako mi je službeno potvrðeno, poèeti prvi «tehnièki istraživaèki razgovori» izmeðu bosansko-hercegovaèkih i resornih eksperata Evropske komisije. Na dnevnom redu su, za zvanièni Brisel, dva vrlo usko povezana pitanja : vizni režim i politika readmisije, odnosno prihvata bh. državljana koji su se raznim povodima iselili iz matiène zemlje, a u državama imigracije nisu dobili stalni boravak, o èemu je izmeðu Bosne i Hercegovine i Evropske unije veæ potpisan i poseban Zajednièki sporazum. Briselsku struènu raspravu sazvala je evropska Direkcija za proširenje, a u jednodnevnu debati æe biti ukljuèeni, osim resornih predstavnika BiH, i svi drugi nadležni resori Evropske komisije.
Glavni predmet rasprave bi trebalo da bude buduæi zajednièki pristup pitanju liberalizacije viznog režima, koji bi do kraja ove ili do proljeæa naredne godine mogao biti uoblièen u formu posebnog Sporazuma o vizama.
Do potpisivanja tog Sporazuma, po svemu sudeæi, u vodu padaju i svi dosadašnji gromoglasni politièki govori o skoroj liberalizaciji viznog režima, ukljuèujuæi i privremene privilegije za odreðene kategorije potencijalnih putnika u zemlje Evropske unije kao što su studenti, poslovni ljudi, nauèni radnici, novinari isl. Tim više što je poèetkom godine Evropska komisija od BiH zatražila da, ukoliko želi bezvizni režim za svoje graðane, mora da uvede vize za graðane Srbije i Crne Gore i Turske, preko èega je vlada u Sarajevu prešla gotovo šutke, smatrajuæi da se EU u ovom sluèaju neosnovano upetljala u «nacionalne interese» Bosne i Hercegovine.
Bh. delegacija, meðutim, ima šta Briselu pokazati kako bi se do viznog sporazuma što prije došlo.
Od svih zemalja regiona, BiH ima najbolji elektronski sistem izdavanja viza. Ima projekat CIPS za izdavanja liènih dokumenata. Uvezala je svih 43 diplomatsko-konzularna predstavništva, DGS i Ministarstvo sigurnosti u jedinstven sistem kojim se u roku od 24 sata obezbjeðuje izdavanje vize s mehanièkim kodom za èitanje koji onemoguæava falsificiranje, kraðu i druge vidove zloupotrebe.
Sudeæi dakle po "tehnièkim aspektima" ispunjenja uvjeta za liberalizaciju viznog režima, BiH je spremnija od svojih susjeda. Ali kada je rijeè o politièkim kriterijima, bijele figure uvijek ima Evropska unija.
Zekerijah Smajiæ
(Autor je specijalist za evropska pitanja)