Brisel - 27.05.2008. - Put do ukidanja postojeæih "šengenskih viza" za graðane Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije vodi preko ispunjavanja opštih i specifiènih uslova definisanih u èetiri oblasti: bezbjednost dokumenata, pitanja imigracija, javni red, te pitanja meðunarodnih poslovima.
Ovi generalni i mnoštvo filigranskih detalja za konaèno ukidanje izolacionistièke politike Evropske unije prema graðanima navedenih zemalja, sumirani su ili æe to uskoro biti, u sveobuhvatnom dokumentu Evropske komisije nazvanom 'mapa puta' ili 'putokazi' za dostizanje evropskih standarda u oblasti kretanja ljudi.
'Mapa puta',dakle, predstavlja popis mjera i redoslijed poteza za liberalizaciju viznog režima sve do potpunog ukidanja postojeæih 'šengenskih viza'.
Osim uslova koji su sastavni dio takvih ‘putokaza', vrlo bitan uslov za ukidanje šengenskih viza je i potpuna primena svih postojeæih sporazuma o viznim olakšicama i o readmisiji, odnosno prihvatu vlastitih graðana iz ilegalnih emigrantskih 'poduhvata' po zemljama Evropske unije.
Radnu verziju ovog dokumenta priprema Evropska komisija u saradnji sa nadležnim struènim predstavnicima zemlje na koju se odnosi, a konaènu verziju ‘mape puta' usaglašava Komitet stalnih predstavnika za zapadni Balkan Ministarskog savjeta Evropske unije (Coweb). 'Mapa puta' nije obavezujuæi akt Evropske unije, što znaèi da svaka zemlja može samovoljno prihvatiti i odbaciti ponuðene 'putokaze', ali ako i kada ih prihvati, pregovori o pojedinostima se vode iskljuèivo u koordinaciji Evropske komisije.
Prva grupa uslova iz 'mape puta', odnosi se na "bezbednost personalnih dokumenata" - pasoša i liènih karata. U tom cilju, svaka od zemalja je obavezna na uvoðenje u upotrebu biometrijskih pasoša koji su u skladu sa standardima Evropske unije i Meðunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, a ukljuèuju biometrijske podatke za fotografiju posjednika i otiske prstiju.
Domaæe vlasti su takoðe obavezne da pojaèaju bezbjednost tih dokumenata, da maksimalno pojaèaju kontrolu njihovog izdavanja i da saraðuju s Interpolom u sluèaju nestanka bilo kojeg od takvih dokumenta.
U drugoj grupi obaveza iz "mape puta" su pitanja ilegalne imigracije i readmisije, koja svaku zemlju regiona obavezuje na potpunu primjenu evropskih standarda, ukljuèujuæi i obavezu prihvatanja svih vlastitih graðana koje nadležni organi u zemljama Unije detektuju kao ilegalne. Potrebno je takoðe da svaka zemlja usvoji i dosljedno primijeni zakonodavstvo o azilu, koje je u skladu sa Ženevskom konvencijom iz 1951. godini i usklaðeno s pravnim okvirima i standardima EU.
Po pitanju upravljanja državnim granicama, neophodno je usvajanje zakona o njihovom prelasku i graniènoj upravi, te sprovoðenje niza budžetskih i administrativnih mjera kojima bi se, uz ostalo, omoguæilo i efikasno tehnološko opremanje granica.
Treæa grupa pitanja posveæena je javnom redu i sigurnosti, ukljuèujuæi i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, trgovine ljudima, pranja novca i finansiranja terorizma. U masi novih zakona, neophodno je usvajanje i zakona o sprjeèavanju finansiranja terorizma, o konfiskaciji imovine kriminalaca, te usvajanje i primjena nacionalne strategije za borbu protiv droge. Po ovim pitanjima, pravosuðe i policija bi takoðe morali pojaèati saradnju sa zemljama regiona i Evropske unije.
Èetvrta oblast su "meðunarodni poslovi", kojima se predviðaju garancije za slobodu kretanja svih graðana, izdavanje putnih i liènih dokumenata svim državljanima bez diskriminacije prema manjinskim grupa, raseljenim licima i izbeglicama.
Konaèna odluka o ukidanju postojeæih viznih ogranièenja donosi se na nivou Ministarskog savjeta EU kvalifikovanom veæinom glasova država èlanica, nakon što Evropska komisija podnese izvještaj o ispunjavanju svih uslova predviðenih ‘mapom puta'.(Prireðeno za RDW, Bonn)